Dešava se da se (ponekada) zapitam gde ljudi nalaze inspiraciju za pripremu jela.
U poslednje vreme primećujem dosta "interesantnih" recepata koje nikako nisam mogla da spojim sa autorima istih.
Na kraju se ispostavilo da je "inspiracija" (najčešće) jednako "copy & paste" i "translate"...
(Naravno, ne očekujem da vidim nešto neviđeno, ali ukoliko "preuzimate" u potpunosti tuđe ideje, treba da navedete izvor ili da ga makar (usput) pomenete.)
Razočarala sam se, ali ujedno i shvatila zašto ima onih misle da sam i ja jedna od "njih".
Ne ljutim se na takve osobe jer shvatam da polaze od sebe.
Ali, svaku situaciju treba sagledati iz više uglova.
Ima onih koji govore bez razmišljanja, ima dobronamernih, ali i osoba koje govore tek da bi nešto rekle.
Ima i onih koji prepoznaju prave vrednosti...
A fotografije?!
Da li treba da pominjem da sam autor svih objavljenih fotografija na blogu i da su rađene telefonom?
Fotografije su, mogu vam reći, moja opsesija.
Uživam dok ih stvaram, a još više dok ih razgledam i vršim selekciju.
Većina to naziva kreativnošću, a ja kažem LJUBAV.
Ne mogu, a da ne primetim da pojedinci preuzimaju moje fotografije.
Podrazumeva se da to rade bez moje dozvole i znanja.
Ima i onih koji ih "kopiraju".
Podrazumva se da imamo sličan kuhinjski pribor, servise, escajge... S obzirom da živimo u istoj zemlji osuđeni mo, uglavnom, na iste proizvođače.
Ali, vidim iste krpe za sudove postavljene na isti na;in, "turske" kašičice na istom mestu, tj. pokušaje kopiranja mojih kompozicija...
Smatram da je original (kakav god) uvek bolji od kopije.
Retko kupujem kulinarske časopise, a još manje gledam TV.
Pre neko veče, setih se da imam televizori i da bih mogla da ga "upalim".
Gledala sam 24 Kitchen.
U toku je bila emisija Džejmi Olivera.
Kada god gledam navedeni kanal, ispostavi se da sam "osuđena" na imenovanog kuvara.
S obzirom da u svemu nalazim inspiraciju, uvek je nađem i u njegovim jelima.
Pripremao je sve i svašta - salate, testenine, slatkiše...
Ne sećam se tačno šta i kako, ali dobila sam inspiraciju da napravim ovu testeninu,
Samim tim smatram da treba pomenuti odakle ona dolazi - iz kuhinje Džejmi Olivera.
Inače, sva moja jela nastaju u trenutku (kao što sam više puta pominjala).
Ono što mi se dopalo kada je pripremao testeninu, jeste deo u kom testeninu stavlja u sos, naliva vodom u kojoj je kuvana i "krčka".
Stručnjaci obično savetuju da se to ne radi.
A ja je redovno tako pripremam jer je ipak ukusnija.
Ako malo odstoji i zalepi se, ništa neprihvatljivo za nepce.
Za pripremu ove testenine možete koristi pečurke koje najviše volite ili kombinaciju više vrsta.
Odlučila sam se za: šampinjone, vrganje i crnu trubu.
Sastojci za 2 osobe:
300 g pečuraka po izboru
2 kašike maslinovog ulja
1 kašičica aleve paprike
2 paradajza
1 čen belog luka
1 kašičica morske soli
po ukusu: ljuta paprika, biber, sušeni origano, sušeni bosiljak
2 manja lista sveže žalfije
5 maslina
3 kašike parmezana
200 g špageta (ili neke druge testenine po izboru)
Dekoracija:
komadi šampinjona, maslina, sira (po izboru), začinsko bilje, paradajz
Priprema:
Špagete skuvajti "al dente".
Ostaviti 3-4 dl vode u kojoj se kuvala testenina
Na zagrejanom ulju propržiti pečurke.
Dodati alevu papriku, kao i ostale navedene sastojke.
Izmiksati štapnim mikserom, ali ne previše (treba da se vide sitni komadi pečuraka i paradajza).
Smesu vratiti na ringlu, sipati šolju vode (koju ste sačuvali od kuvanja testenine), dodati špagete i prokuvati.
Po potrebi dodavati još vode.
Prilikom služenja, špagete dekorisati navedenim sastojcima.
Dekoracija je sastavni deo ukusa.
Napomena:
Ukoliko koristite suve pečurke, pre upotrebe ih hidrirajte.
No comments:
Post a Comment