Treći put u Beogradu 17. i 18.01.2015. godine u holu Delta City-ja od 10-22h.
Znači, još sutra, pa ko nije išao danas, sutra ima priliku da nadoknadi propušteno.
Svesno sam otišla danas popodne kako bih prisustvovala performansu umetnice Anđelke Milovanović koje je peskom oslikavala različite motive hrane i pića, ali sticajem okolnosti, nisam ostala do 18h kada je počeo njen performans.
FoodArt festival 3. put u Beogradu predstavio je proizvođače domaće hrane, pića, meda, sireva...
Moram da napomenem da je najviše bilo proizvođača alkoholnih pića, moram priznati vrhunskih. Ja uopše nisam poznavalac alkohola (osim apotekarskog alkohola koji koristim za dezinfekciju), ali nekada su dovoljna čula mirisa i vida kako bi se procenio kvalitet.
Videla sam neke rakije i vina koja do sada nisam.
Bilo je tu i mesnih prerađevina (po mom mišljenju, vrlo kvalitetnih i rekla bih ukusnih): kobasica, kulena, raznih slanina, čvaraka...
Ono što je meni zanimljivo jesu svakako sirevi i ajvari.
Doduše, bio je jedan proizvođač sireva i jedan proizvođač ajvara.
Sireve nisam probala, ni sama ne znam zašto kada ih obožavam, posebno dimljene, a bilo ih je, čini mi se, 3 vrste.
Ajvar koji sam probala je zaista vrhunski.
Moj savet proizvođaču je bio da ajvar za degustaciju služi na najobičnijem hlebu, a ne na Tuc krekeru.
Savet sam mu udelila nakon što je jedna degustatorka rekla kako joj se ipak više dopada ajvar koji priprema njena mama (da je neki mamim sin to izgovorio, pa da razumem ;)). Na pitanje proizvođača zašto joj se ne dopada ajvar koji je probala, nije imala konkretan odgovor, Nije znala šta da kaže.
Prozvođač je insistirao da mu pojasni šta nije u redu, jer kao i svaki savestan proizvođač prihvata svaku primedbu i sugestiju.
Potom sam se ja ponudila da degustiram ajvar i proverim da li sam ispravno mislila kada je u pitanju keks.
Moje mišljenje se ispostavilo kao tačno. Ipak je taj kreker aromatizovan veštačkim i jakim aromama, pa zbog toga ukus ajvara ne dolazi do izražaja. Mogu slobodno da kažem da je kreker ajvaru pokvario ukus. Mada sam ja, zbog svog specifičnog ukusa, mogla da razdvojim ukuse ajvara i krekera ;).
Sledeće što sam probala i to na nagovor proizvođača, jeste vino od jagoda.
Vino je taman za mene-ima blag miris i ukus jagoda, slatko je i ima 6 % alkohola.
(ova flašica košta 4000 dinara)
Nije bilo previše izlagača. Malo, ali dovoljno. Bilo je nekoliko već poznatih brendova koje nisam fotografisala jer mi se nisu uklapali u celokupnu priču.
Možda odem sutra ponovo da proverim da li sam nešto propustila ;)
No comments:
Post a Comment