Cipovka - hleb koji se smeje na Mesec

Cipovka – hleb koji se smeje na Mesec.

Cipovka u prevodu znači „okrajak“ – hleb koji ima okrajak sa svih strana.

Domaći hleb za koji se recept prenosi s kolena na kolena.

Ali, ipak se u svakom domaćinstvu pravi na svoj način.

Suština je ista – tajna uspešno napravljenje cipovke je u mešenju.

Naši preci su govorili da je cipovka dobro umešena kada se tri puta preznojimo.

Cipovke su se u prošlosti pravile velike – 3-5 kg, a negde i veće.

Da li će vam cipovka uspeti, zavisi od brašna, kvasca, pećnice, ali i od vaše energije.

Nema dobre cipovke ukoliko se ne uključi ljubav.

Sve ovo ne treba da vas brine jer cipovku može svako da umesi.

Ovaj paorski hleb se pekao u furunama na vrlo visokim temperaturam zato mu je korica bila delimično crna.

Za pripremu jedne manje cipovke (od oko 700g) potrebno vam je:

500 g mekog brašna tip 500, 

2,5 dl mlake vode, 

10-20 g svežeg kvasca, 

1 kašičica soli i 

1 kašičica masti.

Cipovka, priprema:

Kvasac rastvorite u vodi, dodajte so i kašiku brašna.

Ostavite smesu da odstoji desetak minuta.

Dodajte mast i brašno (postepeno) sve vreme meseći testo.

Naši stari kažu da testo treba da se „prevrće“.

Testo je umešeno kada se pojave mehurići.

Činiju treba pokriti krpama i stoljacima – dobro je ušuškati.

Ostavite na sobnoj temperaturi petnaestak minuta.

Sada ponovo treba mesiti testo “prevrtanjem“ .

Oblikujte kuglu i stavite je u podmazan pleh.

Cipovka treba da se odmara oko sat vremena.

Rernu zagrejte na maksimum.

Zasecite hleb  (ne po sredini već više ka jednoj strani).

Upravo zbog svog izgleda kažu da je to hleb koji se smeje na mesec.

Pecite je dvadesetak miniuta, a pečenu premažite vodom.

Ostavite je da se prohladi, a potom uživajte uz cipovku premazanu domaćom svinjskom mašću.

Ili kako se to kod nas kaže „masti, leba i aleve paprike“.

Korica je sjajna i neobično hrskava.

U današnje vreme vlada mišljenje da su kvasac i so neprijatelji – kažu da so deaktivira kvasac.

Ovaj hleb se pravi bez šećera, a so se dodaje direktno u kvasac.

Testo vrlo brzo raste i ima drugačiju teksturu u odnosu na testo kod čije se pripreme kvasac aktivira šećerom.

Recept je objavljen u knjizi Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje.