... zima, zima - e, pa šta je...
Bliže se božićni i novogodišnji praznici.
Svi oni mirišu jedni na druge, samo su uvek nekako malo drugačije "začinjeni".
Ne volim zimu i sneg, a posebno ne kada sam u ovom velikom gradu - Beogradu.
Svako se trudi da sebi i najbližima ugodi najbolje što može, u skladu sa svojim mogućnostima.
Nije baš sve u novcu (bez obzira što i dalje mislim da para vrti gde burgija neće).
Ne treba vam mnogo finansijskih sredstava da biste izazvali osmeh na nečijem licu.
Više puta sam učestvovala u raznoraznim humanitarnim akcijama i potvrdila i sebi i drugima da ipak nije sve u novcu i da se uz malo truda, volje i ljubavi može učiniti mnogo za nekoga, posebno za decu bez roditeljskog staranja.
Znam da je moje malo nekome mnogo, ali ne volim ono što mi je na bilo koji način nametnuto.
Dajem isključivo kada i kome hoću (i koliko hoću).
Ali, da bih davala, prvo moram da "dobijem" (zaradim).
Prošlogodišnja humanitarna aukcija torti me je oduševila. Sama pomisao da ću izazvati osmehe na tim malim, tužnim, licima, učinila me je srećnom.
Kao donatori torti bile su pozvane poznate poslastičarnice. Ja sam se sama pozvala ;).
Kao kupci, pozvane su velike kompanije.
Na samom događaju, meni nije, naravno, bila posvećena medijska pažnja jer nisam zvučno ime u svetu poslastičarstva, a ni javna ličnost.
Naravno, to mi nije smetalo jer nisam zbog toga bila učesnik manifestacije.
Donirala sam tortu jer sam to jednostavno želela.
Prijateljica mi je rekla da je to što sam uradila jako veliko sa moje strane. Nisam razmišljala u tom smeru sve dok mi ona nije otvorila oči. Objasnila mi je sve do poslednjeg detalja kako bi mi dočarala svoj doživljaj mog gesta.
Eto prilike da poznati budu još poznatiji, a oni nepoznati, nepoznatiji ;).
Brinu me najviše oni koji su navikli na priznanja i odlikovanja :D
Naravno, dobila sam pohvale, od ljudi koje poznajem, ali i od onih koje ne poznajem, za učinjeno.
Nakon događaja, čitala sam razne novinarske tekstove, koji uvek budu plagijati (a mene to užasnoooo nervira jer očekujem da svako od njih posao odradi na svoj način), upakovani sa mašnom.
Tamo neko napiše tekst, a velika većina se koristi već dobro poznatim alatom "copy-paste".
Svi tekstovi su bili manje-više isti.
Jedan od detaljnijih tekstova, možete pročitati OVDE
Moje tkzv. malo, za mene je, u stvari, mnogo, a onima koji nemaju ni toliko, puno znači.
Da napomenem, ova humanitarna aukcija torti nije bila takmičarskog karaktera, pa valjda zbog toga nije bilo "velikih humanista" među učesnicima.
Ako nisu ranije znali da postoje i ovakve manifestacije, evo prilike da saznaju.
Ove godine neću donirati tortu. Imam pravo da mislim i radim onako kako smatram da treba.
Mislim, dakle postojim.
Pitam se do kada će sirotinja morati da pomaže sirotinji, a da bogataši veličaju sebe i svoja "humana" dela?!
Sebe ovom prilikom svrstavam u kategoriju "sirotinja".
Očekujem od "bogataša" da odreaguju i zauzmu mesta "sirotinje" u ovakvim i sličnim akcijama.
Moju tortu je otkupila Grand Aroma. Na taj način, ja kao pojedinac, fizičko lice, iz kategorije "sirotinja" obezbedila sam mališanima iz ustanove „Jovan Jovanović Zmaj“ 6000 dinara.
A Grand Aroma im je zasladila praznike. Sve torte koje su otkupili prosledili su mališanima iz gore navedene ustanove.
Evo kako je sve to izgledalo (fotografije i tekst su preuzeti sa fb stranice Grand Aroma)
No comments:
Post a Comment