Šta smo naučili kroz ovaj izazov?
Sigurna sam da svi to već znate, ali da zaboravljate zbog nedostatka vremena.
I meni se to dešava.
Da, kada sam u kancelariji i ja kupujem "gotovu" hranu.
Cilj ovog projekta jeste da ne budemo zaboravni u tom smislu.
Da se što ćešće hranimo zdravije.
Pri tome se ne misli da moramo da kupujemo organsku hranu.
Sve je vrlo jednostavno - potrebno je da što češće sami pripremamo hranu, bez obzira da li su u pitanju kuvani obroci ili kolači.
Poželjno je da se što manje koristi industrijska hrana.
Dan 1. nam je rekao da treba da volimo zeleno.
Šta to znači?
Svakako ne znači da treba da jedemo samo zeleno povrće.
Ovaj projekat ne zagovara vegetarijanstvo već nas usmerava da razmislimo koliko jedemo industrijski prerađenog mesa - pljeskavica, kobasica, brze hrane...
Moj tata je postao vegetarijanac pre nekoliko meseci.
Rekao mi je: "Probudio sam se jednog jutra i nisam mogao da jedem ništa od mesa, a frižider mi je bio pun šunki, kobasica, slanine...".
Moj tata živi u Nemačkoj nekoliko godina.
Šta nam to govori, zašto je baš tamo prestao da jede meso?
Kod nas ipak može lakše da se nabavi domaća hrana nego u inostranstvu.
Jednostavno, zasitio se industrijske hrane.
Bez obzira šta piše na ambalaži, hrana koja se kupuje u marketima sadrži dosta nepoželjnih sastojaka (konzervanasa, aditiva...).
Dan 2. nas vraća u prošlost, tradicionalnoj ishrani.
Da kuvamo kao naše bake kada nam obaveze to dozvoljavaju.
Podseća nas kako su kuvale naše bake - nisu kupovale gotova jela, posebno ne slatkiše.
Složićete se sa mnom, svakako je bolje sladiti se domaćim vanilicama nego kupovnim keksom.
Dan 3. nam govori da treba da razmišljamo i u drugom smeru.
Da se ne hranimo jednolično već da eksperimentišemo i da u svoju ishranu uvedemo namirnice koje do sada nismo jeli ili one koje ne volimo.
Cilj projekta svakako nije da se izlažemo dodatnim troškovima i kupujemo ono što sebi ne možemo da priuštimo.
Dan 4. kaže da ne bacamo hranu već da pripremimo jelo od ostataka.
Ponovo napominjem da izazov ne kaže da treba da jedemo pokvarenu hranu već nas usmerava da bacanje hrane svedemo na minimum.
Da ne kupujemo impulsivno.
Da ne pripremamo prevelike količine hrane.
Da iskoristimo sve što imamo.
Da ne bacamo jestive delove voća i povrća jer su baš ti delovi možda najhranljiviji.
Dan 5. kaže da treba da se družimo.
Da kuvamo zajedno i jedemo zajedno.
Kada ste poslednji put kuvali i društvu?
Kao mnogi od vas, i ja sam uvek govorila da volim da sam sama u kuhinji.
Ali kuvanje u društvu je baš zabavno.
Utiče na raspoloženje.
Razmenjujemo iskustva, delimo savete, komentarišemo.
Ali peremo i sudove zajedno.
Učimo jedni od drugih.
Jovan kaže da mu je najteži "semestar" bio "oštro i meko brašno".
Evo sada, da ga neko probudi u sred noći, znao bi da kaže za šta se koje koristi.
Ceca je domaćica, ona odavno sve zna.
Miki ćuti i pažljivo sluša.
Dan 6. nas savetuje da treba da kupujemo od malih proizvođača.
Zašto?
Mislim da to ne treba da objašnjavam.
Da li znate razliku između domaćih jaja i onih koja to nisu?
Verujem da znate, ali da obnovimo gradivo.
Domaća jaja su ŽUTA, a ona druga NARANDŽASTA.
Mislim na žumance.
Kada napravite biskvit od domaćih jaja, on će imati lepu žutu boju.
Od onih drugih će biti svetao...
Domaća jaja imaju intenzuvan miris, industrijska nemaju gotovo nikakav miris.
I ja kupujem jaja u velikim marketima kada nemam domaća.
Isto važi i za ostale namirnice, razlika je očigledna.
Dan 7. nas nagovara da istražujemo.
Možemo da pripremamo šta god želimo, ali da pri tome ne zaboravimo na prethodne izazove.
Moji izazovi su bili gluten free i low carb.
Pripremala sam hranu na pomenute teme, ali sam za ovaj dan zamislila nove pite, osmislila recepte i napravila ih.
Uspele su iz prve.
Ne hvalim se, samo kažem.
Budimo umereni u svemu.
Poželjno je da čuvamo prirodu.Da ne gomilamo plastičnu ambalažu, posebno ne kese.
Možemo sami da gajimo npr. začinsko bilje bez obzira što živimo u stanu bez terase.
Možemo mnogo toga...
Projekat je podržao i Nenad Gladić (Lepi Brka).
Šta vam on poručuje možete videti u Brkinom ateljeu.
I moja mama je podržala projekat.
"Zarazila" sam sve oko sebe.
Možda ne možemo da promenimo svet, ali možemo sebe i svoje navike u ishrani.
Jedite "pametno" ne samo danas već svakog dana.
Budite racionalni.
Mislite o tome kao što su mislile naše bake i prabake.
Mislite pametno, jedite pametno, živite pametno!
Način na koji uzgajamo, proizvodimo, transportujemo, bacamo i konzumiramo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu.
Upravo zbog toga je Švedski institut sa lokalnim partnerima u više od 30 zemalja pokrenuo projekat pod nazivom "Eat Smart Challenge".
Da li bacate ovakve banane?
No comments:
Post a Comment