Pizza Kazanova

Nijednom nisam napisala recept za picu jer sam mislila da tu nema šta da se filozofira, ali pogrešila sam.
Čitajući razne postove na tu temu, shvatila sam da većina ima problem sa izradom testa.
Mene ono nikada ne muči ;).
Ja to uvek o čas posla ;).
Testo pripremam na raznorazne načine, gotovo nikada isto, ali uvek bude dobro.
Nekada stavljam samo vodu, nekada samo mleko, nekada kombinujem vodu i mleko (a možete ga umesiti i sa pivom, uz napomenu da to nisam probala). Nekada koristim svež kvasac, nekada suvi... Kada je u pitanju brašno,  sasvim mi je svejdno koji tip koristim kao i od kog proizvođača.
Ukoliko volite žilavije testo, umesite ga samo sa vodom, a ukoliko volite mekše, za pripremu koristite mleko.
Ako planirano pripremam picu, testo umesim malo čvršće i to dan ranije, a ako je pripremam iznenada, umesim mekše testo.
Ne treba da poštujete neka posebna "propisana" pravila prilikom izrade testa za picu već treba da ga pripremate onako kako volite.
Kada je pitanju "filovanje" pice, tu svakako treba pustiti mašti na volju.
Uostalom, pica je poznata sirotinjska hrana tako da nju možete stavljati sve i svašta. Ali kako biste prvenstveno ugodili sebi, bitno je da birate sastojke koje volite.
Kada je pitanju kečap/pelat/paradajz sos kako god se zvao, najviše volim domaći kečap, ali kako ga u poslednje vreme nema, moram da se snalazim.
Moje snalaženje izgleda ovako: od kupovnog paradajz sosa ili kuvanog paradajza (kako se već zove) napravim tkzv. domaći kečap ;).
U potrebnu količinu kupovnog sosa sipam malo soli, malo šećera, origano, mešavinu povrća (koju sama pripremam), biber i još neke začine koji mi u datom momentu prijaju.
Ne stavljam previše začina kako ne bi preuzeli ukus, onako, po prstohvat.
Sve to lepo izmešam i premažem testo. Preko kečapa stavljam rendani sir, pa onda sve ono što želim ili što želi osoba za koju pripremam, pa onda ponovo red sira.
Od tvrdih sireva koristim raznorazne, nekada samo jednu vrstu, nekada ih kombinujem.
Često stavljam buđovani sireve, kako ih ja zovem-neki od sireva sa plemenitim plesnima.
Kada stavljam sveže šampinjone, uvek ih stavljam poslednje, da budu na vrhu.
Na kraju je pospem origanom, pa malo poprskam kečapom.
Pečem je u zavisnosti od toga kako ko voli, jače ili slabije. Nekada se desi da bude reš sasvim slučajno, a u takvim situacijama kažem kako je tako moralo da bude ;).
Nakon pečenja, onako tek izvađenu iz rerne, pospem je parmezanom ili sitno rendanim sirom, opet u zavisnosti od ukusa i želje onoga ko će je konzumirati.

Za pizzu Kazanova koristila sam dole navedene sastojke.
Glavni afrodizijaci, zbog kojih je dobila naziv, su crni biber i  muskatni oraščić ;). A naravno, ukoliko volite, možete staviti nešto od tartufa, npr. ulje.
Ukoliko stavljate ulje od tartufa, vodite računa o količini, dovoljno je bukvalno nekoliko kapi premazati po ivicama pice.

Neophodni sastojci za testo (za 3-4 pice):
500 g brašna tip 500
50 g pšeničnog griza
3 dl mlakog mleka ili vode
2-3 kašike maslinovog ulja
1 kašičica soli
1 kašičica šećera
15 g svežeg kvasca

Neophodni sastojci za nadev (količine po želji i potrebi), a za jednu Kazanova picu prečnika oko 30 cm (okvirno):
50-70 ml domaćeg kečapa (rcept možete naći OVDE)
150 g rendanog sira (za ovu picu koristila sam gaudu)
120 g suvog vrata
1 šaka kukuruza šećerca
1/2 šake seckanih kalamata maslina
4 srednja šampinjona
1 šaka rukole
po ukusu: origano, biber i muskatni oraščić
po potrebi: ulje od tartufa

Priprema testa:
Kvasac i šećer razmutite u mlakom mleku, pa dodajte ulje, potom brašno, griz i so. Umesite glatko testo. Ukoliko vam se testo tepi za ruke, prilikom mešenja dodajte malo brašna.
Testo upakujte u kesu, kako se ne bi sušilo, i ostavite ga na toplom mestu da naraste (da se udvostruči).
Koliko će testu biti potrebno da naraste zavisi od toga koliko je toplo na mestu na kom se nalazi, ali i od toga koliko je kvasac "aktivan" ili svež.
Kada nemam dovoljno toplo mesto, tako upakovano testo stavim u veću šerpu koju do pola napunim toplom vodom.
Udvostručeno testo, podelite  na željni broj delova uz napomenu da je ova količina dovoljna za 3 pice standardnog prečnika i debljine (nikada ne pravim testo tanko kao palačinka).
Debljinu testa odredite sami.
Od testa oblikujte jufkice, dobro ih upakujte kako se ne bi sušile i ostavite ih  da odstoje kako bi narasle.
Testo razvijte na površini koju ste posuli brašnom, prebacite ga u pleh koji možete obložiti papirom za pečenje, nauljiti ili samo malo posuti brašnom (bez prethodnog mazanja masnoćom, testo koje se razvija na dobro pobrašnjenoj podlozi se ne lepi za pleh).

Preko testa stavite navede sastojke uobičajenim redosledom.
Picu pecite u zagrejanoj pećnici na 220-250 stepeni oko 13-15 minuta.

Pečenu picu pospite biberom (po ukusu), muskatnim oraščićem (prstohvat) i rukolom.
Ivice testa premažite uljem od tartufa.

I da ne zaboravim - uživajte u čarobnom ukusu ovako pripremljene najomiljenije "sirotinjske" hrane ;).
"Kazanova" je zadovoljan, a verujem da ćete biti i vi ;).