kolačići

Monday, December 15, 2014

Azbuka za one koji poste...


... ili od A do Š ;)
(Fotografija azbuke je preuzeta sa interneta)

Vreme posta je uveliko u toku, takođe i isposnička euforija.
Sve treba da bude posno.
Pitam se koja je svrha posta kada se toliko pažnje posvećuje hrani?!
Zar nije post sasvim nešto drugo?!
Većina onih koje poste bi najradije pojela  komad sočnog, a reš mesa, ali u ovom periodu godine, posnog ako je moguće.
I tako, neke stvari i dalje ne razumem.
Da li je moguće da pomodarstvo dovodi do svega?!

Sećam se davnih dana, kada je moja baba slavila slavu (ali slavu koja nije posna).
To se radilo nekako drugačije nego sada,  nenametljivo, bez drame i euforije...
Glavna slavska hrana bili su žito i slavski kolač - nešto što je trpezu  činilo drugačijom u odnosu na nedeljni ručak
Mnogi su se čudili tom našem neuobičajenom običaju i upitno me gledali kada sam pominjala babinu slavu.
A onda sam prestala da pominjem jer sam shvatila da je taj naš, neki čudan, običaj neprihvatljiv u tadašnjem društvu.
Bila sam zaista mala i nisam znala kako svet funkcioniše...
Vreme je prolazilo, a sve više se moglo čuti nešto poput: Slavim slavu!
I tako, babin običaj je postao moderan.
Velika većina porodica uzela je iste slave, tako je sv. Nikola, sasvim slučajno, postao jedan od najpopularnijih svetaca u našoj zemlji.

Slave se uveliko slave, a posebna pažnja posvećuje se  "posnim" momentima... Sve postaje posno..


Čitam tekstove na tu temu i pitam se da li smo zaista neinformisani ili je u pitanju nešto drugo?!
Smatram da je to stvar opšte kulture, ali i obrazovanja.
Ako na nekom proizvodu piše da je biljnog porekla i da sadrži mlečne proteine u sebi, šta to znači?!
Rekla bih da većina pročita samo prve dve reči i gotovo!
Izgleda da u školama nismo naučili  da čitamo po Vuku, a kamoli nešto drugo?!
Šta je suština posta?! Biti u trendu ili sasvim nešto drugo?!
Ja ne postim, ali ne osuđujem one koji to rade.
Smatram da greh ne ulazi na usta i da ni u čemu ne treba preterivati, pa ni u osmišljavaju posne hrane.
Kod nas je teško zamisliti obrok bez mesa, tako da razumem ljude kojima post jako teško pada, ali ne razumem iz kog razloga su se odlučili za isti?!
Osobe koje nisu vegetarijanci, vegani ili  ljubitelji istočnjačke kuhinje, teško će prihvatiti posnu hranu osim pasulja i krompira i eventualno ribe.
Ali, zbog trendova, za slave biraju i hranu manje prihvatljivu od strane našeg naroda.
Više puta sam napomenula da ne treba ništa raditi na silu, nemojte pripremati hranu zbog trendova već zbog sebe.


Ja sam vegetarijanac skoro 20 godina. Oduvek sam pripremala hranu ne baš tako lako prihvatljivu na našim prostorima... Neki to nazivaju kreativnošću, a neki se mršte.
Za nekoga sve, za svakoga po nešto!
I eto, posle dve decenije i ja sam, konačno,  u trendu.


Sećam se kada se deda skoro naljutio na mene, a nisam imala lošu nameru, samo sam napravila nešto u svom stilu... Radio je nešto u dvorištu, umorio se, bio je gladan kao vuk... A kada je bilo vreme za ručak, ušao, seo i uhvatio se za šerpu... Po izrazu lica sam videla da mu je pao mrak na oči, mada to nikada nije rekao. On se nikada nije ljutio na nas, decu, niti je povišavao ton, a penjali smo mu se na glavu...

Moj tata je patlidžan svrstavao u kategoriju "trulex krpa" (sada ga konzumira).

A mama je posle mojih obroka umela da postavi pitanje: I, šta ćemo sada da jedemo ;)?! Sada ne komentariše već uživa.

Moja starija sestra, koja je bila ljubitelj mesa, obožavala je moje punjene paprike!


Mlađa svakako nije ljubitelj povća, ali je jednog kišnog dana poručkala moj bućkuriš. Sada traži savete.

Kada sam došla u Beograd, živela sam kod tetke i teče... Jednog dana kada se teča vratio sa posla i pitao me je šta sa to kuvala za ručak, rekla sam:" Nešto kao pasulj!" Jao, muke njegove niko nije znao...
Posle je to svima pričao:... Ja je pitam šta ima za ručak, a ona mi kaže da je to nešto kao pasulj... A kada sam otvorio šerpu...Jaoooo... Ono sve nešto malo i zeleno.

(fotografija preuzeta sa interneta)

"Nešto kao pasulj" bio je mungo - zelena soja koja je po svom sastavu sličnija azuki pasulju i drugim vrstama pasulja nego  soji.
Azuki pasulj sam jedne godine čak gajila u bašti.

(fotografija preuzeta sa interneta)

A bundevu, nju ja nešto ne volim, ali pronašla sam način da je zavolim.

I eto tako... Iznela sam svoje mišljene, ali napominjem da o ukusima ne treba raspravljati.
Ukoliko želite da ispoštujete sve forme posta, pažljivo proučite sastav namirnica koje kupujete, uz napomenu da ipak morate biti i poznavalac hemije.
Ali ukoliko zagusti, tu je dobropoznat google pretraživač koji će vam dati odgovore na sva pitanja i rešiti sve vaše nedoumice.



Za dane posta, preporučujem neke od sledećih namirnica i proizvoda (nabrajam ono što mi je prvo palo na pamet, svakako postoji još posnih proizvoda):
A-azuki pasulj
B-banane
V-vino
G-gljive, (sveže i sušene)
D-dagnje
Đ-đumbir
E-endivija (vrsta salate)
Ž-žitarice
Z-zeleniši i začini
I-inćuni
J-jagode
K-kakao
L-leblebija (slanutak)
Lj-ljubav prema hrani;)
M-med
N-narandže
Nj-njoke
O-orašasti plodovi
P-pasulj
R-rogač
S-soja i suvo voće
T-tofu sir
Ć-ćufte od povrća
U-ulja (hladno ceđena)
F-facebook kao neizbežan sastojak-izvor informacija :D
H-hleb (razne vrste)
C-cvekla
Č-čia semenke
Dž-dženarika (u vidu džema ili pekmeza)
Š-štir (amarant)

Ima i onih, koji ne poste, ali se mršte i gunđaju kada vide humus i komentarišu: Šta vam je svima, i ti  i po restoranima... Svuda taj humus!!!

Mrsno mleko možete zameniti posnim mlekom od badema, lešnika, soje, pirinča...Sva navedena mleka možete pripremiti u kućnim uslovima.
Nezaobilazni šlag prilikom pripremanja kremastih poslastica, možete zameniti sojinim šlagom koji nije tako lako naći u našim prodavnicama. Ukoliko šlag umutite sa vodom, niste ništa uradili - šlag je napravljen od mrsnog mleka, pa ga dodatak vode ne čini posnim.

Kazein=mlečni protein=nije posno!

Kada na pakovanjima piše: može sadržati u tragovima... To je obaveštenje informativnog karaktera za osobe koje su alergične na neke od pomenutih sastojaka. Sveštena lica kažu da se te namirnice mogu koristiti za vreme posta.
Od raznoraznog povrća i orašastih plodova, možete napraviti ukusne salate.
A od voća i orašastih plodova još ukusnije slatkiše.
Ne zaboravite da belančevine životinjskog porekla zamenite belančevinama biljnog porekla.
Preporučujem leblebije (u svakom obliku) kao i mahunarke.
Od sitnog zrnevlja, izdvajam: čia semenke, štir, susam, kinou, heljdu, semenke bundeve, suncokreta...
Savetujem da prilikom pripremanja posne hrane, eksperimentišete sa upotrebom začina jer će ona u tom slučaju za ljubitelje mesa biti prihvatljivija (pod začinima ne podrazumevam gotove mešavine već čiste začine. Gotove mešavine često sadrže sastojke koji nisu posni).
Uvrstite masline u ishranu kada postite. Ja ih jedem od skoro. Ranije nisam mogla da ih vidim, sada ih obožavam.
(ukoliko pripremate ovaj namaz (pate) tokom posta, prilikom služenja, eliminišite parmezan).

Posebno me brine grupa ljudi koji poste i govore: "Jedva čekam da se završi post i najedem se kao čovek!"
E, njima ne znam kako da ugodim!


Recepte vam ovog puta neću pisati. Pustite mašti na volju ili ih potražite među mojim starim receptima.
Srećna slava, domaćini.


Napomena: na svim objavljenim fotografijama su posna jela.
Potražite ih među mojim receptima i to tako što ćete u "Search This Blog" ukucati: posna, posno, posne...
Najviše recepata ćete naći prilikom ukucavanja: "posna", ali pogledajte i ostale.


2 comments:

  1. Nisam vegeterijanac, ne postim ali vrlo rado jedem ručkove bez mesa i što se mene tiče mi možemo i bez mesa.
    Lepo napisan post.

    ReplyDelete